BORMIO  1987

Od 29.07 pa sve do 05.08 1987 godine u Italijanskom gradu Bormiu se održavalo treće svetsko prvenstvo u košarci za juniore. To će barem što se Jugoslovenske reprezentacije tiče biti istorijsko. Ne samo zato što je Jugoslavija na njemu trijumfovala , već zato što će iz te reprezentacije izaći osovina reprezentacije koja će u narednih pet godina gospodariti Evropom i Svetom kada je reprezentativna košarka u pitanju.Kada je u pitanju pojedinačna karijera  skoro cela ta zlatna generacija će ostaviti itekako dubok trag u Svetskoj košarci. Trener Svetislav Pešić koji je već imao itekako uspeha na klupskom nivou sa Sarajevskom Bosnom, te na nagovor Radomira Šapera i Branislava Rajačića preuzima momke rodjene u periodu 1967-1968 .Tadašnja Jugoslavija je imala veliki broj talentovanih košarkaša  te su svakog vikenda dolazili iz raznih krajeva Jugoslavije u Beograd na Košutnjak da bi ih Kari testirao i izvršio finalnu selekciju za predstojeće prvenstvo. Svetislav Pešić je odabrao 12 momaka što će se ispostaviti kao pun pogodak . Sjajno ih je uklopio u jednu celinu što su i pokazali na samom prvenstvu gde su odigrali sedam mečeva i zabeležili svih sedam pobeda. Prvo su dobili Kinu sa 126-79, zatim Nigeriju sa 126-82, Australiju sa 86-73, potom SAD sa 110-95, Portoriko sa 139-100 u polufinalu SR Nemačku sa 89-64 i u finalu ponovo reprezentaciju SAD-a sa 86-76. Sedam utakmica sedam pobeda uz koš razliku 762-569. Najbolji strelac u Jugoslovenskoj reprezentaciji je bio Toni Kukoč  sa 103 poena iza njega Nebojša Ilić sa 92  a kao treći strelac bio je Vlade Divac sa 88 poena.To je bila njihova kruna juniorske karijere i odskočna daska ka seniorskoj košarci gde će mnogi od njih napraviti impozantne karijere.

Aleksandar Saša Djordjević kapiten reprezentacije legenda Partizana sa kojim će osvojiti Evropsku krunu 1992 godine, dugo godina će biti nosilac reprezentacije Jugoslavije nakon raspada SFRJ . Osvojio je zlatne medalje na Evropskim prvenstvima 1991, 1995,1997 i Svetskim prvenstvima 1998 godine ,ostvariti veliku medjunarodnu karijeru gde je nastupao za velike evropske klubove poput Olimpije iz Milana, Fortituda, Reala iz Madrida, Barcelone, Skavolinija.Sa Barcelonom i  Olimpijom iz Milana kao i sa Partizanom je osvojio tri kupa Radivoja Koraća. Trenutno je selektor reprezentacije Srbije sa kojom je prošle godine osvojio srebrnu medalju na Svetdkom prvenstvu a postao je i trener Atinskog Panatinaikosa..

Vlade Divac legenda Partizana velika NBA zvezda L.A Lejkersa, Šarlota i Sakramento Kingsa. U NBA  je odigrao punih 16 sezona. Sa reprezentacijom je osvojio sve što se može osvojiti zlatne E.P 1989,1991,1995, S.P  1990 te kao kruna karijere zlato u Indijanapolisu na svetskom prvenstvu 2002 godine. Nakon završetka igračke karijere je bio direktor Partizana a zatim sve do do skora predsednik Olimpijskog saveza Srbije

Toni Kukoč legenda Splitske košarke sa Jugoplastikom osvojio tri titule prvaka Evrope, imao zavidnu Evropsku karijeru, takodje i u Nba gde je igrao za Čikago Bulse sa kojima je osvajao šampionski prsten. Osvojio svetsko i evropsko zlato sa reprezentacijom Jugoslavije 1989, 1990 I 1991 godine, nakon raspada Jugoslavije sa reprezentacijom Hrvatske osvojio srebrnu olimpijsku medalju u Barceloni 1992, bronzu na SP u Kanadi 1994 te dve bronze na EP 1993 I 1995 Godine.

 Dino Radja takodje legenda Jugoplastike sa kojom je osvojio dve titule prvaka Evrope, igrao u NBA  za Boston Seltikse ,imao odličnu Evropsku karijeru sa Italijanskim Mesadjerom osvojio kup Radivoja Koraća 1992 godine,nastupao i za Panatinaikos, Olimpijakos . Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio zlato na EP 1989 I 1991, a nakon raspada Jugoslavije  sa reprezentacijom Hrvatske osvojio srebrnu olimpijsku medalju u Barceloni 1992, bronzu na SP u Kanadi 1994 te dve bronze na EP 1993 I 1995 godine.

Luka Pavićević nekadašnji košarkaš  Jugoplastike sa kojom je osvojio tri evropske titule , posle raspada Jugoslavije je igrao u Izraelu a potom i u dosta domaćih klubova Fmp, Crvena zvezda, Beobanka, Radnički Beograd. Nakon završetka igračke karijere počeo se baviti trenerskim poslom, gde je počeo u OKK Beogradu. Radio je u inostranstvu gde je sa Albom bio prvak Nemačke, a bio je i selektor reprezentacije Crne Gore.

Nebojša Ilić košarkaška legenda Crvene zvezde sa kojom je osvojio titulu prvaka Jugoslavije 1993 godine, kada je bio i MVP domaćeg prvenstva i najbolji strelac.Dve godine igrao u Španiji zatim se vratio u Zvezdi gde je završio igračku karijeru. Od 2001 godine u Zvezdi radi kao tim menadžer a istu funkciju već nekoliko godina unazad obavlja i u reprezentaciji Srbije.

Slaviša Koprivica košarkaš Partizana koji je sa ovim timom osvojio titulu prvaka Evrope 1992 godine. Igrao je i u inostranstvu u Italiji i Grčkoj a i u domaćim timovima Beobanka, OKK Beograd.

Radenko Dobraš košarkaš Bosne iz Sarajeva , studirao u SAD-u , igrao u Izraelu i Nemačkoj.

Zoran Kalpić košarkaš Šibenke igrao za dosta klubova iz Hrvatske bez nekog značajnijeg učinka. Nakon završetka karijere bio trener Šibenika a kasnije i direktor kluba.

Samir Avdić bivši košarkaš Bosne iz Sarajeva te zatim u Španiji Unikaha, Malaga i Melija te u Turskoj Tofaš, Tuborg i Ankara. Nakon raspada Jugoslavije učestvovao na E.P 1993 sa reprezentacijom Bosne i Hercegovine gde je osvojio osmo mesto. Nakon završetka karijere otvara agenciju za predstavljanje igrača Pro Basket.

Teoman Alibegović , studirao u SAD-u igrao za reprezentaciju Slovenije nakon raspada Jugoslavije. Od evropskih klubova igrao za Berlinsku  Albu gde je zajedno sa Sašom Obradovićem  bio najzaslužniji za osvajanje kupa Radivoja Koraća 1995 godine. Igrao još i u Italiji, Grčkoj , Turskoj. Nakon završetka karijere bio i sportski direktor Fortituda iz Bolonje, kasnije je bio i generalni menadžer Snajdera za koji je i igrao u periodu 1999-2002.

Miroslav Pecarski  košarkaš Partizana sa kojim je osvojio Kup Radivoja Koraća 1989 godine. Nakon Partizana odlazi u Grčku gde uzima njihovo državljanstvo i igra za Aris, Panatinaikos i Panionios. Sa Panatinaikosom 1996 godine postaje prvak Evrope.Nakon Grčke igrao je u Italiji , Francuskoj a karijeru je završio u Španiji.

Svertislav Pešić  nekadašnji košarkaš Pirota, Partizana i Bosne sa kojom je bio prvak Jugoslavije1978  i Evrope 1979 godine. Nakon završetka igračke karijere bio je trener Bosne sa kojom je osvojio titulu prvaka Jugoslavije 1983 . Nakon raspada Jugoslavije bio je selektor Nemačke sa kojom osvaja Evropsko prvenstvo 1993 godine. Sa velikim uspehom je vodio velike Evropske klubove, sa Albom osvaja kup Radivoja Koraća 1995 godine, koju je vodio sve do 2000 te godine kada preuzima kormilo selektora reprezentacije Jugoslavije sa kojom uzima dve zlatne medalje. Jednu na EP 2001 godine u Turskoj i zlato na SP u Indijanapolisu 2002 godine. Posle toga se vraća kao trener Barcelone sa kojom je osvojio i Evroligu 2003 godine. Nakon Barcelone vodio je i Italijansku Djironu, Moskovski Dinamo, Crvenu zvezdu u dva navrata 2008 i 2011 godine a trenutno je trener Minhenskog Bajerna.

         TRI  MUSKETARA

Francuska ima svog Aleksandra Dimu koji je pre par vekova napisao legendarni roman Tri musketara, tim romanom se i danas ponose spravom, ne postoji tačka na planeti zemljine kugle gde se nije čulo za ovaj roman i avanture musketara. I Crvena zvezda i njeni navijači su dočekali da imaju svoje musketare i to kakve.

Kroz košarkaški klub Crvena zvezda od 1996 godine pa sve do današnjih dana prošao je veliki broj stranih igrača.Neki su ostajali jako kratko neki i po dve sezone,neki su u i tom kratkom periodu ostavljali trag ali bilo je i takvih da i imena im se jedva pamte a o pruženim partijama i da ne pričamo. Bilo je i odlazaka za vreme praznika ili u toku sezone pa zbog neodgovornih uprava se nisu nikada vraćali u klub, ali u ovoj priči biće reči o tri strana igrača o tri košarkaša koji je ove sezone svako na svoj način ostavio traga u Zvezdi u njenoj istoriji i sezoni koja će najzlatnijim slovima biti ispisana. De Marcus Nelson je prvi strani igrač koji je stekao status legende kluba i prvi igrač koji je produžio ugovor na još jednu sezonu i ostavio dubok trag ali Čarls Dženkins koga navijači jednostavno zovu Djenka, Markus Vilijams i Nemački reprezentativac Majk Cirbes su trio stranih igrača za koje se može slobodno reći da su to najbolji strani igrači koji su ikada igrali u Zvezdi do sada. Djenka je kao i Admiral Nelson produžio ugovor nakon odigrane sezone u Zvezdi u kojoj je imao i dobrih i loših partija, ostaće upamćena njegova fantastična partija protiv Budiveljnika u četrvrtfinalu Euro kupa prošle godine.

Djenka je od samog starta imao želju da se uklopi u tim da se uklopi u sve sfere života ovde i da se što pre prilagodi, što mu je i uspelo. Vrlo brzo je osvojio srca Zvezdinih navijača,svojom neposrednošću, svojom komunikacijom a  što je i najbitnije svojim odnosom prema Zvezdinom dresu. Prošle sezone je uz Jaku Blažiča i Marka Simonovića bio igrač koji je odigrao svih 72 utakmice koliko je Zvezda imala tokom sezone kada je reč o zvaničnim mečevima. Ni sa jednog meča nije izostao. Produžio ugovor počeo dosta slabo upao u krizu ali se nije predavao uz pomoć saigrača i trenera Radonjića izašao iz krize i odužio se na najbolji mogući način onda kada je najviše trebalo kada se igralo za trofeje. Njegove simultanke protiv večitog rivala Partizana u najbitnijim utakmicama sezone u polufinalu Aba lige će se prepričavati i pamtiti.Kad god je trebalo da se preuzme odgovornost Djenka je bio taj koji je to radio i pogadjao kada je trebalo. Navijači su to prepoznavali i kada mu nije išlo oni su mu davali podršku.

Sada nakon sjajne sezone Crvene zvezde njenih igrača i samoga Djenke ostaće upamćene i cifre koje je on zabeležio. Ove sezone je odsustvovao samo sa jednog meča u Pančevu protiv Tamiša odigrao je 79 utakmica i sa prošlogodišnjih 72 je strani igrač sa najviše odigranih mečeva u njenoj istoriji .        151 nastup  a takodje je i najbolji strelac u kategoriji stranih igrača svih vremena , postigao je  1540 poena. Djenka je pokazao i onu stranu koja nije striktno vezana za sport kada je jednoj maloj Nadji došao na rodjendan u Obrenovac i tako joj ispunio san da joj baš on lično dodje na njen najvažniji dan. Djenka bez ikakvog dvoumljenja je to uradio,mala Nadja nije mogla sakriti suze radosnice i bila je presrećna kada je videla svog idola na ulaznim vratima. To je samo još jedan pokazatelj kakav je čovek pre svega naš Djenka. Želja svih navijača Zvezde je da Djenka produži ugovor i dalje bude u Zvezdi što su i na proslavi titule na Malom Kalemegdanu mu to i lično brojnim skandiranjima pokazali.

Markus Vilijams odlični Američki plejmejker kojeg su kako košarkaši tako i navjači Crvene zvezde imali prilike da vide na delu u dvomeču evrolige prošle godine kada je Zvezda igrala protiv Lokomotive iz Kubana, kada je Viliams bio nerešiva enigma za zvezdine košarkaše. Posle lošije sezone u Lokomotivi Vilijams kako je po sopstvenom priznanju bio opčinjen atmosferom u Areni hteo da u zvezdi odigra jednu dobru sezonu i tako sledeće sezone ode u neki bogatiji Evropski klub. Za razliku od Djenke Vilijams je surovi profesionalac koji je tačno znao koje su mu obaveze i zadaci, nije se mnogo vezivao za navijače niti je mnogo komunicirao sa njima. Imao je neki svoj svet što govori u tome i prilog da se na proslavi titule jedino on nije pojavio, ali su bez obzira navijači ga voleli i obožavali. Njega je kroz celu sportsku karijeru pratio glas da je u stanju da odigra dve odlične utakmice a posle ga dve nema. Tako je bilo i u Zvezdi samo što kada je za Zvezdu bilo najbitnije on je bio tu. Svojim asistencijama pre svega lucidnim potezima i na kraju šutevima sa poludistance i distance je dovodio svoje protivnike do ludila a navijače Zvezde do delirijuma. Pamtiće se njegovih 17 uzastopnih poena protiv večitog rivala u polufinalu plej offa Aba lige kada je Zvezdu odveo do istorijske pobede. Takodje će ostati i upamćena jedna anegdota sa druge utakmice finala plej ofa Srpske lige kada je u jednom trenutku izašao sa utakmice zajedno sa fizioterapeutom izašao iz hale seo na klupu da bi malo došao do vazduha jer unutra je bilo nesnošljivo sparno, da bi nakom par minuta se vratio na utakmicu kao da ništa nije bilo i nastavio da teroriše večitog rivala. Ostaće upamćen rekord u Evroligi po broju asistencija na jednom meču kao i poruka posvećema Marku Ivkoviću tragično nastradalom navijaču Zvezde u krvavoj Istanbulskoj noći.Njegova savršena saradnja sa Bobanom Marjanovićem će se godinama prepričavati, navijačima Zvezde će ostati upamćem u veoma lepom sećanju. Odigrao je u zvezdi 74 utakmice i postigao 659 poena te je četvrti strelac Zvezde iza neprikosnovenog Marjanovića, Kalinića i Dženkinsa.

Ne zna se još da ći ostati ili ne ali procena pisca ovih redova je ta da će on potražiti bogatiji klub posle odlične sezone , na žalost svih navijača Zvezde.Na kraju neka ostane i zapisan gest na dodeli pehara i medalja šampiona Srbije kada je prišao treneru Partizana i zagrlio ga. Markus Vilijams je poštenim odnosom prema Zvezdinom dresu na najbolji mogući način osvojio srca zvezdaške popula cije i zauvek će ostati u njihovim srcima.

Majk Cirbes Nemački reprezentativac došao je kao zamena Rašku Katiću, ne može se reći da je bio nepoznanica ali navijači Zvezde su u početku bili skeptični da li će kada se uklopiti u Zvezdin sistem. Dobroćudni Švaba je polako ali sigurno učvršćivao svoj status  svojim igrama i svojim odnosom prema Zvezdinom dresu. Doveden je kao drugi centar da bude zamena Bobanu Marjanoviću ali je Maik vrlo brzo osvojio srca zvezdinih navijača koji su mu posle finala aba lige u Zagrebu i finala Srpske lige na Malom kalemegdanu skandirali Danke Dojčland i Danke Cirbes. Maik je na sopstveni zahtev u četvrtoj utakmici finala aba lige primio inekciju da bi zaigrao i pomogao Zvezdi te tako bio čovek odluke u osvajanju prvog naslova Aba šampiona. Posle toga je iz utakmice u utakmicu bio sve bolji i bolji igrač i čovek odluke te je protiv Partizana pružio fenomenalne partije i bio jedan od junaka a njegova bacanja i donela titulu Zvezdi posle 17 godina apstinencije. Maik se ni na jednoj utakmici nije štedeo naprotiv davao je celoga sebe, čak je i preko društvenih mreža komunicirao sa navijačima postavljao slike ili klipove i gledao da se što bolje i više adaptira na ovo područje. Prihvatio je Beograd i Zvezdu kao svoje, imao je i devojku sa ovih prostora ali ta veza nije više aktuelna ali Maik i dalje sa velikom ljubavi je nosio crveno beli dres. Maik ostati upisan zlatnim slovima u istoroji Crvene zvezde, njegove odlične partije nisu ostale nezabeležene te se ovih dan apo štampi piše kako je za njega zainteresovan Minhenski Bajern  iako ima ugovor sa Zvezdom, šta će biti dalje biće poznato u narednom periodu. Da je Cirbes jedan dobroćudni Nemac govori i anegdota sa okupljanja navijača Crvene Zvezde pred treću utakmicu polufinala Aba lige.

 Naime dan pred tu istorijsku treću utakmicu uoči treninga košarkaša Zvezde došlo je do okupljanja navijača ispred hale Pionir kako bi pružili podršku svojim ljubimcima pred meč jer je domačin bio Partizan a Zvezdinih navijača tu neće biti. Doošavši ispred Pionira Cirbes je u prvom trenutku bio šokiran, da bi ubrzo napravio selfi snimak za uspomenu, koračajući ka hali ugledao je našu Bojanu trudnicu koja je sa svojim suprugom došla kao veliki Zvezdaš d ada podršku svojim ljubimcima. On joj je prišao zagrlio je i zahvalio joj se naša Boka od silnog uzbudjnej nije mogla sakriti emocije već je njeno lice bilo prekriveno suzama. Maik i ostali momci su sutradan pokazali šampionski karakter pobedili i tada i u četvrtoj utakmici. Maik je u svojoj prvoj sezoni odigrao 75 utakmica i postigao 569 poena. Tu ima mnogo više od suvih brojki njegov odnos podrška saigračima, podrška navijačima njegov odnos prema dresu koji ne sme biti zaboravljen.

Neko će čitajući ove redove se složiti sa napisanim neko ne, neko će ih voleti neko ne, ali niko ne može da ospori da su ova tri momka zajedno sa ostalim saigračima napravili nešto što će ostati zapisano zlatnim slovima,napravili nešto što će navijačima Zvezde dugo dugo ostati u sećanju.