SUPER KUP  CIBONA  - BOSNA

15.IX.1984 godine u Metkoviću je održan super kup izmedju aktuelnog prvaka države Zagrebačke Cibone i osvajača kupa Bosne iz Sarajeva.Pred više od 2000 gledalaca po drugi put u Jugoslaviji je održan super kup. Slučajnost ili ne i prvi put su bili isti rivali kada je pobedu odnela Sarajevska Bosna, ovoga puta bolji rival je bila Cibona koja je trijumfovala sa rezultatom 106-88. Te sezone Cibona je u svoje redove dovela najboljeg igrača u to vreme Dražena Petrovića te je svoju superiornost već tada počela da pokazuje i najavi zlatan period koji će uslediti u narednih nekoliko godina. Cibona je od samog starta krenula silovito i u prvom poluvremenu održavala razliku na nekih deset poena da bi u drugom poluvremenu pojačala tempo i kao tajfun oduvala ekipu Bosne. Košarkaši Bosne su tek pred kraj meča kada je pobednik bio već uveliko poznat uspela da ublaži rezultat. Najbolji pojedinci kod oba tima su bili Dražen Petrović sa 22 poena i Andro Knego sa 21 poenom dok kod poražene ekipe su to bili Primorac sa 16 i Lukenda i Hadžić sa po 14 poena. Bosna je bila znatno oslabljena neigranjem svoja dva najbolja igrača Benačeka i Vučevića. KK Mladost iz Metkovića koja je bila i organizator ovoga spektakla je u trajno vlasništvo predala pehar pobedniku superkupa ekipi Cibone dok je poraženom timu ekipi Bosne uručila sliku dar akademskog slikara iz tih krajeva Petrića.Timovi su nastupali u sledećim sastavima
Cibona  M.Nakić,A.Petrović, Bečić, Čutura, D.Petrović, Knego, Vukičević, Ušić, Nakić Arapović.  Trener Mirko Novosel
Bosna   Djurić, Avdić, Bandić, Ljolja, Lukenda, Primorac, Mutapčić, Bilalović, Hadžić, Mitrović  Trener Svetislav Pešić

                      CEDEVITA  - ZVEZDA  2014

Posle teškog i tragičnog gostovanja u Istanbul, za nepunih dva dana je usledilo još jedno gostovanje u  Zagreb ali za razliku od Turske ovo će biti jedno od najlepših gostovanja na kojima sam bio. U Zagrebu sam bio xxx puta i gledao Zvezdu , ovo gostovanje je bilo teško na emotivnom planu kako lično za mene tako i za igrače zbog svega što se dešavalo u Istanbulu.To se i na njihovim licima moglo jasno videti,svi do jednoga su bili potrešeni i utakmica protiv Cedevite nije mogla doći u gorem trenutku. Mala hala dvorane Doma sportova je maltene bila ispunjena do poslednjeg mesta, u desnom uglu dvorane iza koša a pored naše klupe je bilo smešteno 15 – tak navijača koji su bodrili Zvezdu. Medju njima moja malenkost, Albin iz Ljubljane sa još jednim prijateljem, Bojan sa sinom Oliverom, Darko i Dario svi iz Banja Luke, par momaka iz Knina, Laki sa suprugom. Došavši ispred hale bili smo više nego kulturno primljeni i uspostavili odličnu saradnju sa policijom i saradnji sa njima se osećali apsolutno bezbedno. Pred sam početak utakmice rukovodstvo Cedevite je iznelo transparent  Stop nasilju u znak sećanja na tragično preminulog Marka Ivkovića gde su iza transparenta stajali igrači oba tima. Oficijalni spiker je pozvao gledaoce da minutom ćutanja odaju postu našem Marku. Halom je zavladala apsolutna tišina, ni jedan jedini zvuk se nije čuo.  Potez za poštovanje kako Cedevite kao kluba tako i Zagrebačke publike koja se saosećala u bolu sa svima nama.Ne postaje se veliki klub samo osvajanjem trofeja, veliki se postaje i na malim stvarima, na poštovanju protivnika i saosećanju u bolu sa njima ili delenju radosti. Cedevita je na pravom putu da postane veliki klub ako bude ovako i dalje radila kao do sada.  Utakmica je prošla u serijama kako Zvezde tako i Cedevite, oba tima imaju odlične sastave, Zvezda je imala motiv više te večeri iako emotivno i fizički istrošena, te večeri je igrala i za našeg  Marka, te je i pobedu nad Cedevitom posvetila njemu. Ja iako sam bio takodje i fizički i emotivno totalno istrošen radovao se svakom košu, svakom dobrom potezu, radovao se i za sebe i za Marka,a tako će biti u nadalje. Par momaka iz Knina je donela i transparent na kome je pisalo Marko Ivković  1989-2014 ali nažalost nije bilo prilike i da ga rašire. Borila se Zvezda, borila i izborila pobedu i kada su nam na kraju meča prišli da se pozdrave sa nama na njihovim licima se je moglo pročitati olakšanje, ostvarena je pobeda u svakom pogledu, pobeda koja je više od dva boda. Marcus Villijams je bio kao i tokom cele sezone neuhvatljiv , svojim asistencijama je prosto zaludjivao protivnika , a on je pre utakmice na svojim patikama napisao Marko  RIP, što je gest vredan divljenja i dokaz da on ovaj tim ove navijače doživljava kao svoje. I ostali igrači Jaka pre svega su se kao lavovi borili na terenu, što zaista u tim trenucima nije bilo uopšte lako. Na kraju meča Zagrebačka publika je aplauzom pozdravila obe ekipe. Mi smo na tribinama bili presrećni , i uz pomoć Zagrebačke policije bezbedonosno smo se udaljili od hale, ja sam otišao u dugu Zagrebačku noć sa osmehom na licu pomislivši u tom trenutku Marko pobedili smo ovo je za tebe sada možeš mirno medju andjele da ideš nikada nećeš biti zaboravljen. U tim trenucima nije više bilo umora, niti boli u grudima , srce je obavila neka toplina. Utakmica koju ću pamtiti celog života, mogao sam sada mirno da odem na spavanje. U jutarnjim časovima Zagreb je ostao iza mene do nekog novog susreta.

Zagreb je te večeri pokazao svoju lepu stranu, svoju dobru stranu stranu koja može samo dati nade da ima budućnosti za neko bolje sutra.

                                     Zagrebe   hvala ti.

100 – ta  ISTORIJSKA POBEDA NAD EKIPOM                  PARTIZANA

19.IV.2015 godine će biti upisan zlatnim slovima u istoriji Košarkaškog kluba Crvena zvezda, ne samo dan kada je Zvezda izvojevala 100 – tu pobedu nad večitim rivalom u medjusobnim susretima na zvaničnim utakmicama već i kao istorijsku pobedu, pobedu za dugogodišnju stabilizaciju kluba , pobedu koja je Crvenoj zvezdi trasirala put kojim je trebala još davne 1984 godine da krene da je pobedila Cibonu u onoj čuvenoj majstorici , ali se to nažalost tada nije desilo. Tog 19 tog se igrala četvrta utakmica polufinala plej ofa i bila je istorijska u svakom pogledu. Zvezda je u toj seriji vodila sa 2-1 i još jedna pobeda, jedan korak je delio od igranja u Evroligi i sledeće sezone dok njen rival Partizan se borio za svoju poslednju šansu, za ostanak u seriji i nastavak nadanja u suprotnom najverovatniji odlazak onim putem kojim je Zvezda krenula posle poraza od Cibone. Momci u crveno belim dresovima su kao nikada do sada iskazali veliku hrabrost, jedinstvo, odlučnost i želju da konačno posle 21 godine čekanja izbace Partizan iz plej of serije. Mora se priznati nije bilo nimalo lako, naročito posle poraza od Partizana u drugoj utakmici serije i igranja naredna dva meča pred navijačima Partizana gde će ih sačekati više od 7000 neprijateljski nastrojenih pristalica večitog rivala. Nijedn,og trenutka u te dve utakmice a pogotovu u ovoj istorijskoj naši momci naši heroji nisu podlegli atmosferi, nisu ustuknuli pred Partizanom, naprotiv već su tokom celog meča držali kontrolu meča u svojim rukama.Borili se skakali za svaku loptu, fokusirani samo na dešavanja na parketu. Kao što ništa u životu nije slučajno tako ni ovo nije da baš ta 100 – ta pobeda nad Partizanom bude ta koja će na neki način odrediti pravce u kojima će ova dva rivala krenuti. Ovom pobedom-porazom je označen kraj jedne ere koju je Partizan imao i početak jedne ere koju Zvezda treba da ispiše. Momci – heroji u Zvezdinim dresovima su na viteški način izvojevali najvažniju pobedu u zadnjih može se slobodno reći 30-40 godina, i imaju lepu šansu da osvajanjem Aba lige budu prva generacija u Zvezdinoj istoriji koja je u jednoj sezoni osvojila više od jednog trofeja. Mnoge i mnoge generacije pre njih su to pokušavale ali nisu uspele iz razno raznih razloga, ova generacija ima lepu šansu, ima odlučnost ima želju, ima TIM za takva dela. Dejan Radonjić trener Zvezde će takodje biti upisan zlatnim slovima jer je sjajno predvodio ovih 12 momaka, sjajno ukomponovao tim iako je imao strahovit teret i pritisak prvenstveno od strane svojih navijača dugogodišnjom apstinencijom trofeja i poraza od večitog rivala. Sve je to Dejan Radonjić stoički podneo istrpeo i nagrada za sve to i za sav trud i rad i stručnost koju nesumnjivo ima je došla u ovoj istorijskoj pobedi. A poverenje su mu na najbolji način vratili sami igrači koje je istrpeo i kada im nije išlo, kada su ih i mnogi navijači videli na izlaznim vratima Zvezde,sada u plej of završnici su odigrali maestralno i razbili sve neverne tome za sva vremena. 12 heroja 12 apostola i njihovog učitelja koji su tokom cele sezone rušili sve barijere, rušile rekorde, obarali na pleća aktuelne i bivše evropske prvake Makabi, Panatinaikos, do zadnjih sekundi meča bili egal sa Barcelono,m, Olimpijakosom, dobijali jednu Valensiju kući i na strani, Kuću Laboral, Galatasaraj,  Albu i mnoge druge  ostvarili deset pobeda u Evroligi, osvojili domaći kup, u Aba ligi ostvarili impozantan učinak 24 pobede i samo 2 poraza , imali u svojim redovima i MVP igrača evrolige je za svaki mogući respekt.Da bi na kraju sve to krunisali već pomenutom istorijskom pobedom nad Partizanom, ali se svakako priča tu neće završiti. Ovi momci još imaju dosta toga da nam podare. Tim Crvene zvezde koji će svakako biti upisan zlatnim najzlatnijim slovima u istorijije su činili sledeći momci.  Vilijams, Blažič, Dženkins,Kalinić, Lazić, Marjanović, Zirbes, Dangubić, Jović, Tejić, Rebić, kapiten Mitrović   Trener  Dejan Radonjić.

                     EVROPSKI  PRVAK  PROTIV  DOMAĆEG PRVAKA

U okviru kupa šampiona za sezonu 1979-80 igrala su dva predstavnika Jugoslovenske košarke Sarajevska Bosna kao aktuelni šampion starog kontinenta i Beogradski Partizan kao aktuelni prvak Jugoslavije. Žreb je hteo da se ova naša dva predstavnika nadju u istoj grupi kupa šampiona te su tako svoju prvu utakmicu igrali u Beogradu 13.XII.1979 godine u Hali sportova na Novom Beogradu pred 4.000 domaćih navijača. Pobedio je Partizan sa rezultatom 96-93. To je bilo prvo kolo kupa šampiona održan u izvanrednom ambijentu.Pored toga što su naša dva predstavnika igrala jedan protiv drugoga ova utakmića će ostati upamćena i po 52 poena Jugoslovenske legende Mirze Delibašića. Utakmica je protekla u žestokom ritmu , i jedna i druga ekipa su se smenjivale u vodjstvu , da bi možda i prelomni momenat se desio pred sam kraj utakmice kada je centar  Sarajlija Raša Radovanović promašio svih pet bacanja pri rezultatu 86-82 za Partizan. Kod Sarajevskih studenata jedino je Mirza Delibašić igrao na svom nivou dok kod Partizana je igrala njihova mladost Zorkić, Marić, Vujačić, Savović, Lazarević koji su menjali indisponirag Dražena Dalipagića kome te večeri u prvom poluvremenu ništa nije polazilo za rukom, da bi u nastavku igre Praja došao do svoje prepoznatljive igre. Partizan je igrao hrabrije, nadskakao je svog protivnika  više su ti mladići želeli pobedu i na kraju sasvim zasuženo došli do nje. Bila je to velika pobeda nad prvakom Evrope, koji je ipak za pobedu morao da ima više raspoloženih igrača od jednog Delibašića. Najefikasniji igrači kod oba tima su bili Dalipagić sa 27 i Marić sa 25 poena dok kod ekipe Bosne su to bili Delibašić sa 52 poena i Radovanović sa 15. Timovi su nastupali u sledećim sastavima

Partizan  Todorić, Zorkić, Lazarević, Petrović, Medić, Savović, Marić, Vujačić, Pešić, Dalipagić

Bosna   Vučević, Mutapčić, Benaček, Bosiočić, Izić, Radovanović, Zrno, Delibašić, Bilalović, Hadžić.

31.01.1980 godine usledio je revenš meč u okviru grupe kupa šampiona kada je Bosna ugostila ekipu Partizana željna da osveti za poraz u prvom kolu. Pred polupraznom halom Skenderija u Sarajevu gde se okupilo 2500 navijača košarkaši Bosne pobedili su Partizan sa 93-86. Partizan je u Sarajevu stigao nekompletan pored Kićanovića koji se nalazio na odsluženju vojnog roka nedostajao je i Boban Petrović. Za razliku od prvog meča ovaj je bio nešto iznad proseka, timovi su se smenjivali u vodjstvu čak je Partizan na odmor otišao sa prednošću od 46-42. I u nastavku meča rezultatska klackalica da bi košarkaši Bosne negde pred kraj meča prelomili rezultat i ostvarili četvrtu pobedu u kupu šampiona te sezone i ostali i dalje u trci za titulu prvaka. Pored standardnog Delibašića u prvi plan je izašao mladi Zrno koji je svojom odličnom partijom pomogao svojoj ekipi da ostvari veoma važnu pobedu. Najefikasniji kod oba tima su bili već pomenuti Delibašić sa 28, i Zrno sa 19 poena dok kod Partizana su to bili Dalipagić sa 26 i Marić sa 18 poena. Timovi su igrali u sledećim sastavima

Bosna   Vučević, Zrno, Bosiočić, Ilić, Radovanović, Varajić, Delibašić, Hadžić, Bilalović, Mutapčić,

Partizan  Todorić, Zorkić, Milojević, Lazarević, Medić, Dalipagić, Marić, Vujačić, Rebić, Savović.

POBEDA NAD PANATINAIKOSOM ČEKANA  46 GODINA

Dugo će Crvena zvezda i njeni navijači pamtiti 09.04.2015 godine kada je veliki Evropski tim i višestruki prvak Evrope Panatinaikos u grotlu Pionira položen na pleća. Pobeda koja je čekana u zvaničnim mečevima punih 46 godina. Odigrali su dosta utakmica Zvezda i Panatinaikos i zvaničnih i prijateljskih i medju ova dva kluba kao i medju navijačima istih vlada veliko rivalstvo.  Kada je Zvezda po prvi put izašla na evropsku scenu na zvaničnim takmičenjima sada već davne 1969 godine u kupu evropskih šampiona već u drugom kolu tog takmičenja je odmerila snage sa Grčkim šampionom Panatinaikosom. 4.12.1969 godine Panatinaikos je gostovao Zvezdi u Beogradu, nažalost par meseci ranije sa životne i  košarkaške scene je tragično otišao najbolji košarkaš sa ovih prostora Radivoje Korać pa je prilikom gostovanja Grčkog šampiona zajedno sa košarkašima Zvezde odata počast u aleji velikana ovom nesvakidašnjem majstoru pod obručima. Utakmica se igrala u Hali sportova na Novom Beogradu gde je Zvezda bukvalno pregazila Panatinaikos rezultatom  91-66. U jednom trenutku meča Crveno beli su imali i 35 poena prednosti. To je bio njihov prvi medjusobni susret u istoriji ova dva kluba. Revanš je usledio nedelju dana kasnije  11.12.1969 godine gde je ekspedicija Crvene zvezde putovala vozom ali zbog loših vremenskih uslova se kasnilo pa je utakmica bila pomerena za jedan dan. Pred oko 40.000 navijača na  Olimpijskom stadionu u Atini  pobedio je Grčki tim sa 83-75 ali je to bila pirova pobeda jer je Zvezda prošla dalje.

           Košarkaši Crvene zvezde na železničkoj stanici pred polazak na revanš meč u Atinu.

Sledeći njihov susret se desio  24.IX.1983 godine u Beogradu u prijateljskom meču  gde je Crvena zvezda slavila sa  103-91. Punih 15 godina je prošlo do njihvog  novog susreta tačnije 08.04.1998 godine u Atini je održan humanitarni meč u korist postradale dece na prostorima ex Jugoslavije. N atom meču je slavila ekipa Panatinaikosa sa 71-67. Već tokom sledeće sezone u Evroligi ova dva tima su se sastala i oba puta je slavila ekipa Panatinaikosa sa  77-71 u Atini i 76-74 u Beogradu. I naredne sezone 1999-2000 su se ova dva rivala susrela u Evroligi i ponovo je Panatinaikos bio bolji sa 76-61 u Beogradu i 67-58  u Atini.

25.IX.2003 na turniru šampiona u Novom Sadu Zvezda je u okviru svoje grupe bila bolja od Panatinaikosa rezultatom  95-86. Na naredni susret se čekao sve do 18.09.2006 godine kada su na turniru u Limasolu  igrali gde je Panatinaikos odneo pobedu sa 93-80. Na turniru u Bugarskoj 2012 godine tačnije 14.09.2012 Panatinaikos je zabeležio još jednu pobedu od  70-64. Već naredne sezone Zvezda je ponovo posle 15 godina izborila igranje u Evroligi i ponovo je svoja koplja ukrstila sa Panatinaikosom gde je u dvomeču u samim završnicama Zvezda poklekla i to posle produžetka u Beogradu sa 86-90 i u Atini sa  63-69. Već naredne sezone 2014-15 u top 16 fazi Zvezda i Panatinaikos ponovo igraju , prva utakmica u Atini kao i prethodne neizvesna gde na samom kraju uz veliku dozu sreće Panatinaikos dobija ovaj meč sa 74-69. Osvanuo je i  09.Iv.2015  godine , dan  kada su ponovo ova dva rivala izlazili jedan drugome na megdan. Zvezda je izgubila bilo kakve šanse za top 8 igrala je čast, za svoje navijače, Panatinaikos za pobedu za dalji prolaz. Meč koji se slobodno može reći nije kao i svaki drugi,iz nekoliko razloga, prvo veliko ljuto rivalstvo, drugo Zvezdini navijači i navijači Olimpijakosa (to je kao Zvezda i Partizan) su pobratimljeni već dugi niz godina, treće u redovima Panatinaikosa igraju Vlada Janković sin Zvezdine legende Slobodana Jankovića, I De Marcus Nelson iliti popularno Admiral Nelson kako ga od milošte nazivaju Zvezdini navijači legenda kluba i dojučerašnji igrač Zvezde. Već na samom ulazu u Pionir kada je došao autobus sa igračima Panatinaikosa ,i kada je iz autobusa izašlo dobro poznato lice Admirala i kada su navijači Zvezde gromoglasnim aplauzom i skandiranjem pozdravili svoju legendu videlo se da to neće biti obična evroligaška utakmica. Već tada naš A dmiral nije mogao skriti emocija a unutra ga je tek čekalo pregršt iznenadjenja. Pionir se polako punio da na kraju ni igla nije imala gde da stane. Pred sam početak meča naš Admiral je od kluba dobio sliku na poklon, a na poluvremenu od svojih navijača koji i ovom prilikom su pokazali da ne zaboravljaju svoje legende je dobio zlatni medaljon, sliku, knjigu monografiju Crvene zvezde i majicu. Pionir je tada ječao od skandiranja De Marcus Nelson, De Marcus Nelson, a Di nije znao od sreće gde hoda.

  Utakmica teška kao i sve dosadašnje sa puno obrta, kada je par minuta pre kraja utakmice Panatinaikos poveo sa 8  poena razlike poveo i baš kada je Admiral bio taj koji je doneo tu prednost, momci u Crveno belim dresovima nisu mislili tako,prvo Jakina trojka iz ugla, pa onda koševi Kalinića i Bobana Marjanovća koji je odigrao utakmicu života  a i sezonu života gde je poobarao silne rekorde u Evroligi po broju skokova, indexnih poena i dabl dabl učinka, jednostavno nisu dali i ovoga puta Grčkom šampionu da se izvuče. Ginuli su za svaku loptu, na svakom pedlju parketa, prolili litre i litre znoja, i kada je Dijamantidis na dve sekunde pre kraja očajnički šutnuo na košu, lopta je putovala čitavu večnost i kada je udarcem od tablu otišla daleko od koša i obruča Pionir je eksplodirao. Pao je Panatinaikos posle 46 godine čekanja. Pao je pao u neverovatnom meču punom emocija, radosti suza, Pao je pao u noći koja je bila Zvezdina, Bobijeva, Jakina, Kalinina, Dangubina, Lazina, Djenkina, Vilijamsova, Lukina, Zirbesova, Tejina, Rebina, Kaplanova,noć noć svih Zvezdaša koji su je tako dugo čekali i dočekali. Noć koja će se pamtiti koja će zuavek ostati u srcima svih nas i u istoriji Zvezde.Za kraj slika koja sama za sebe govori za koju ne treba ni jedna jedina reč, slika koja je obeležila jedan Zvezdin sada se već može slobodno reći slavan period slika dve Zvezdine legende iz tog perioda.

PREKO DERBIJA DO MAJSTORICE I TITULE

Igralo se zadnje kolo tekućeg prvenstva za sezonu 1971-72.  23.IV.1972 godine Zvezda i Jugoplastika pred to zadnje kolo ulaze poravnate po broju bodova, pošto koš razlika neće odlučivati prvaka ukoliko obe ekipe u zadnjem kolu ostvare pobede, odluku o prvaku odlučiće majstorica na neutralnom terenu. Zvezda je u poslednjem kolu išla večitom rivalu na noge a Jugoplastika je gostovala u Karlovcu uvek neugodnom Željezničaru. Za Zvezdu utakmica biti ili ne biti neugodnijeg rivala nije mogla sebi izabrati od Partizana. Crvena zvezda je izvanredno počela meč i prvi deo utakmice rešila u svoju korist sa  47-32, da bi u nastavku utakmice uspavana velikom prednošću ušla slabije u meč što je Partizan iskoristio i opasno pripretio Zvezdi i zamalo da oni odluče o prvaku Jugoslavije. Zvezda je uz dosta muke pobedila Partizan rezultatom 80-78, a pošto je i Jugoplastika pobedila u Karlovcu prvaka će odlučiti majstorica. Najbolji pojedinci meča u večitom derbiju su bili Slavnić sa 26 i Simonović sa 20 poena. Majstorica je bila zakazana za  27.IV  a kandidati su bili Sarajevo i Ljubljana jer su već imali iskustva oko organizacije velikih mečeva. Ostalo je samo na klubovima da se dogovore oko toga koji će grad biti domaćin. Zvezda je izrazila želju da to bude Sarajevo a Jugoplastika Ljubljana. Pošto nije bilo dogovora onda se pribeglo žrebanju i tom prilikom odlučeno je da to bude Ljubljana. Tako je 27.IV. 1972 godine u Hali Tivoli se igralo za novog prvaku države. Utakmica je bila jako dramatična gde je Jugoplastika u prvom poluvremenu diktirala tempo i imala vodjstvo.Imali su i vodjstvo od devet poena razlike da bi prvo deo završili u svoju korist sa 39-35. U drugom delu igre Zvezda igra otresitije i i stiže Jugoplastiku.Sve do kraja utakmice bila je rezultataska klackalica gde je Slavnić  na tridesetak sekundi pre kraja regularnog dela izjednačio na  67-67. Ušlo se u produžetak meča , Zvezda je odigrala bolje najviše zahvaljujući svom džokeru Lazareviću koji je svih svojih 12 poena postigao u završnici meča i u produžetku i doneo Zvezdi pobedu i nevidjenu radost na terenu. Zvezda je dobila majstoricu sa  75-70 i okitila se 12 zvezdicom , 12 titulom prvaka Jugoslavije. Pored spomenutog Lazarevića  treba  istaći i odlične partije i Simonovića koji je postigao 20 i Vučinića sa 15 poena. Treba napomenuti da je ovo druga utakmica te sezone gde su Zvezda i Jugoplastika igrali produžetak.Naime u 15 kolu kada je Jugoplastika bila domaćin Zvezda je tada imala šansu da pobedom već tada reši pitanje prvaka ali je nakon dodatnog nastavka slavila Jugoplastika sa 93-92. Ovoga puta produžetak onaj bitniji je doneo sreći Crvenoj zvezdi. Tako je u hali Tivoli osvojena dvanaesta titula prvaka države, nakon koje će Zvezda morati čekati punih 21 godinu na svoju sledeću titulu.