POSLEDNJI ISPRAĆAJ RAJKA ŽIŽIĆA

07.08.2003 sasvim iznenada nas je napustio Rajko Žižić legenda Jugoslovenske i srpske košarke, legenda OKK Beograda i Crvene zvezde. Otišao je tiho kao što je i sam bio celog svog života.

09.08.2003 godine na novom groblju u Beogradu u aleji velikana na svoj poslednji put u pratnji mnogobrojne rodbine i prijatelja pošao je naš Rajko Žižić.Reka ljudi je došla da isprati legendu čoveka koji je mnogo dao svojoj zemlji i košarci. Kovčeg sa sa telom preminulog Rajka Žižića izneli su njegove kolege košarkaši i prijatelji Zoran Slavnić, Vlade Divac, Aleksandar Djordjević,Dušan Ivković, Srećko Jarić i Boban Petrović.

Poslednje oproštajne govore od velikana i košarkaške legende govorili su Vojislav Andrić bivši savezni sekretas za sport kome je pokojni Rajko Žižić bio tri godine pomoćnik.

Poznavao sam te kraće od mnogih ali dovoljno da shvatim tvoju ljudsku veličinu koja prevazilazi sva sposrtka dostignuća.Bio si i ostao pravi i nepopravljivi šampion. Smiren, odmeren ulivao poverenje imao meru da se ne ponesemo uspesima , znao da stvari postavi na svoje mesto. Imponovala je tvoja briga za porodicu , smisao za harmoniju a na poslu za male i velike sportove  i one bez medalja. Bez patetike i preterivanja svojstvenih u ovakvim situacijama bio si uvek svoj unosio dobar duh. Zaista dobroćudni div velikog srca.

U ime OKK Beograda i Crvene zvezde od Rajka su se poprostili  i Nebojša Ilić i Blažo Stojanović.                Nebojša Ilić je rekao Već dva dana slušamo vest – Umro je Rajko Žižić .Slušamo ali ne verujemo. Čekamo da se pojavi , recimo u ovoj Sali kao i obično negde u uglu diskretno da sasluša diskusiju i na kraju nenametljivo uzme reč i ponudi najbolje rešenje. Košarku nije samo igrao već je i za nju živeo. Biografija prepuna medalja ali po medaljama u Zvezdi ga najmanje pamtimo.Pamtićemo ga kao dobrog plemenitog čoveka koji je širio optimizam i kada Zvezdi nije išlo najbolje. Radio je do smrti na dva projekta na stvaranju Evropske zvezde i i na organizaciji Evropskog prvenstva 2005 godine. Kada Zvezda dostigne taj cilj a nekih 12 tvojih naslednika u plavom na terasi budu proslavljali novi uspeh bićeš sa nama dragi Rajko. I uvek dok se u ovj zemlji bude igrala košarka. Ovim rečima se Nebojša Ilić u ime Crvene zvezde oprostio od legende.

Na čelu tužne kolone ka aleji velikana bio je sportski direktor Crvene zvezde Nebojša Ilić da bi kovčeg do grobnog mesta izneli Predrag Bogosavljev , Miško Marić, Predrag Bojić, Nebojša Zorkić, Aleksandar Djordjević i Boban Petrović.

Na samom grobu se  poslednji put oprostio i Blaž Kotarac njegov saigrač u reprezentaciji i OKK Beogradu.  Na ovom mestu sam svojevremeno ispratio Žućka i Trajka , osećao sam prazninu kao da su mi otišla starija braća .Onda si se pojavio ti  gorštak iz Nikšića , moj mladji brat koji me je neodoljivo podsećao na Trajka. Ljudi ovih dana pričaju o tvojim medaljama pa nikako da ih izbroje., da se slože koliko si ih osvojio  u svim kategorijama. Kakav je to samo sportski podvig i kakva retkost. Osvojio si ti i najveća zlata suprugu Ljilju i sina Ivana. Bila mi je čast da delim sa tobom trenutke, bilo ih je mnogo bilo da je reč o poslu , košarci ili običnoj šetnji. Nedostajaćeš nam svima počivaj u miru  rekao je Kotarac opraštajući se od svog prijatelja. 

JUGOSLAVIJA  -OLIMPIJA /LOKOMOTIVA

1966 godine pred odlazak u Čile na nezvanično svetsko prvenstvo reprezentacija Jugoslavije je u dva dana imala dve probe sa timovima Olimpije i Lokomotive koji su trebali da daju neke odgovore selektoru Jugoslovenske reprezentacije Ranku Žaravici. 8.IV.1966 godine u hali Tivoli u Ljubljani pred 1500 gledalaca meč su odigrali Olimpija i reprezentacija Jugoslavije koja je slavila sa rezultatom 88-87 posle produžetaka jer u regularnom delu meč je bio završen sa 76-76.Olimpija je pružila odličnu partiju treba istači da najbolji igrači Olimpije Daneu i Basin su igrali za svoj tim a ne za reprezentaciju. Sve do dva minuta pre kraja regularnog dela reprezentacija je bila u vodjstvu kada Olimpija izjednačuje na 70-70. Od tog trenutka pa sve do kraja su se smenjivali u vodjstvu da bi na kraju produžetka reprezentacija pobedila minimalnim vodjstvom 88-87. Najefikasniji igrači kod oba tima su bili Korać sa 30 i Cvetković sa 18 za reprezentaciju dok kod Olimpije su to bili Daneu sa 42 i Žorga sa 11 poena. Timovi su nastupali u sledećim sastavima

Reprezentacija Jugoslavije   Korać, Rajković, Kovačić, Cvetković, Marojević, Logar, Tvrdić, Čermak, Skansi

Olimpija  Basin, K.Kovž, Božić, Volovšek, Verbić, Žorga, Dermastija, Hočevar, Ajzelt, Daneu, Osterc, Potočnik

9.IV.1966 godine u Zagrebu reprezentacija Jugoslavije je odigrala drugi meč protiv ekipe Lokomotive i zabeležila još jednu pobedu sa 84-81 . Utakmica je odigrana na otvorenom terenu Tuškanca pred oko stotinu gledalaca a tako mali broj ljudi je bio pre svega zahvaljujući kiši koja je neprestano celi dan padala i tako pokvarila spektakl. Očigledno je da ovako loše vreme više odgovaralo domaćoj ekipi koja je tek poklekla u samom finišu meča .Reprezentacija je igrala sa devet igrača Ranko Žeravica je izostavio Daneua i Ražnatovića strahujući da se ova dvojica u ovakvim uslovima ne povrede, još treba dodati da je i Kovačič igrao za svoj tim Lokomotivu. Najefikasniji kod oba tima su bili Korać sa 22 i Logar sa 13 za reprezentaciju dok kod Lokomotive su to bili Kovačić sa 28 i Omašić sa 22 poena. Timovi su nastupali u sledećim sastavima

Reprezentacija Jugoslavije   Basin, Korać, Rajković, Cvetković, Maroević, Logar, Tvrdić, Čermak, Skansi.

Lokomotiva  Omašić, Kovačić, Kavedžija, Vrcan, Bočkaj, Valek, Rimac.

Sutradan 10.IV.1966 reprezentacija Jugoslavije je otputovala za Čile gde je osvojila prvo mesto na nezvaničnom šampionatu sveta i tako ostvarila veličanstven uspeh.

             BOSNA  -  JUGOSLAVIJA

13.05.1979 godine u Sarajevu u dvorani Skenderija pred 7.000 gledalaca odigran je humanitarni meč izmedju reprezentacije Jugoslavije i aktuelnog evropskog i državnog prvaka ekipe Bosne. Bio je to pravi spektakl pred punom Skenderijom a  sav prihod od meča išao je kao pomoć nastradalima u zemljotresu koji je te godine pogodio Crnu Goru. Selektor reprezentacije Jugoslavije Petar Skansi je naložio svojim izabranicima pred meč da moraju ozbiljno shvatiti ovaj susret i tako mu pristupiti. Pobedila je reprezentacija Jugoslavije sa 128-97. Publika je mogla da uživa u potezima obeju ekipa. Bosna se držala koliko je mogla  do sredine prvog poluvremena  a onda je plava četa pokazala publici da nije bezveze bila aktuelni svetski i evropski prvak. Kićanović, Slavnić, Dalipagić i ostali su pokazali sav svoj raskoš i tako se u pravom svetlu još jednom pokazali sarajevskoj publici i ispoštovali  selektora Skansija i njegove zahteve. Najefikasniji u reprezentaciji Jugoslavije su bili Kićanović sa 36 i Dalipagić sa 25 poena dok u ekipi Bosne su to bili  Varajić sa 31 i Delibašić sa 27 poena. Sarajevo i njena publika su još jednom položili sa najvećom ocenom test iz humanosti , jer su se u veoma velikom broju  prisustvovali ovom humanitarnom meču i tako svojim prilozima pružili pomoć onima kojima je bila najpotrebnija. Timovi su nastupali u sledećim sastavima

Jugoslavija  Vilfan, Kićanović, Žižić, Knego, Jerkov, Nakić, Pavličević, Ćosić, Slavnić, Krstulović, Dalipagić

Bosna   Vučević, Djogić, Benaček, Bosiočić, Idić, Radovanović, Bilalović, Varajić, Delibašić, Mutapčić, Hadžić.  

OTKAZAN  HUMANITARNI MEČ ZBOG NESTANKA STRUJE I VODE

Za vreme Nato agresije i bombardovanja Jugoslavije ,sport je stao ali su sporadično igrani humanitarni mečevi kao pomoć i kao podrška da se istraje u nepravednom ratu i kao neka vrsta podizanja morala gradjanima koje je svakodnevno Nato alijansa zasipala bombama iz vazduha.           Te su tako Košarkaški klub Borac , njeni igrači i rukovodstvo želeli da pruže podršku svojoj braći preko Drine pa su dva dana boravili u Beogradu želeći da odigraju tri meča sa Beogradskim klubovima Crvenom zvezdom , Partizanom i FMP-om. Prvog dana su odigrali meč sa Fmp-om  04.05.1999 godine, trebali su sutradan da odigraju u hali Pionir meč sa Zvezdom dok meč sa Partizanom je otkazan jer Partizan nije mogao da sakupi svoje igrače koji su dobili slobodno. Košarkaši Crvene zvezde i Borca iz Banja Luke su se našli u 11 sati u Pioniru 05.05.1999 godine u želji da odigraju meč, meč humanosti, solidarnosti i prkosa ali nažalost nije bilo uslova za njegovo odigravanje jer nije bilo niti struje niti vode te je tako meč odložen za neka bolja vremena. Iako nije nikada odigran , dovoljno je samo to što je Borac došao bio tu, takodje su svoje prisustvo iskoristili  da budu i na mostu gde su branili  zajedno sa gradjanima mostove od Nato napada,gde je  pobedila  humanost krajišnika.

Trener Crvene zvezde Jovica Antonić je tom prilikom izjavio :  Zaista prava šteta .Ovo je prvi puta da u Pioniru nestanu struja i voda otkako je sve ovo počelo i tob za maler kada je trebalo da igramo sa Banjalučanima. Oni su nažalost morali odmah da se vrate kući a mi im dugujemo zahvalnost zato što su došli da nam pruže podršku.

Trener  Borca  Karalić je izjavio : Ništa nije moglo da nas spreči da dodjemo u Beograd jer su veze sa našom braćom neraskidive.Nažalost nestanak struje je onemogućio da igramo sa crveno belima .Medjutim već smo razgovarali da kada za to dodje vreme Zvezda učestvuje na turniru u Banja Luci.      

I zato taj gest  zaslužuje da se zauvek spasi od zaborava da ostane upisan u zvezdinu i borčevu istoriju kao dokaz ljudskosti, humanosti.Meč na turniru koji je Karalić spomenuo je održan ali to je za neku drugu priču.Prisutnost su iskoristili da ugovore dve utakmice humanitarnog karaktera u Banja Luci i Brodu odigraju protiv B reprezentacije Jugoslavije, tako je i bilo. Ali za uspomenu i večnost neka ostane ova priča kada je ludilo i agresija bila iznad sporta iznad humanosti. Za večnost ostaće upisan tim Borca koji je tog maja 1999 godine boravio u Beogradu Florjan, Čubrilo, Vujasinović, Kukić, Šućur, Blanuša, Babić, Zirojević, Kojadinović, Vuleta, Blagojević, Šćekić  Trener  Karalić  direktor Borca  Vukašin Božić.