CEDEVITA  - ZVEZDA  2014

Posle teškog i tragičnog gostovanja u Istanbul, za nepunih dva dana je usledilo još jedno gostovanje u  Zagreb ali za razliku od Turske ovo će biti jedno od najlepših gostovanja na kojima sam bio. U Zagrebu sam bio xxx puta i gledao Zvezdu , ovo gostovanje je bilo teško na emotivnom planu kako lično za mene tako i za igrače zbog svega što se dešavalo u Istanbulu.To se i na njihovim licima moglo jasno videti,svi do jednoga su bili potrešeni i utakmica protiv Cedevite nije mogla doći u gorem trenutku. Mala hala dvorane Doma sportova je maltene bila ispunjena do poslednjeg mesta, u desnom uglu dvorane iza koša a pored naše klupe je bilo smešteno 15 – tak navijača koji su bodrili Zvezdu. Medju njima moja malenkost, Albin iz Ljubljane sa još jednim prijateljem, Bojan sa sinom Oliverom, Darko i Dario svi iz Banja Luke, par momaka iz Knina, Laki sa suprugom. Došavši ispred hale bili smo više nego kulturno primljeni i uspostavili odličnu saradnju sa policijom i saradnji sa njima se osećali apsolutno bezbedno. Pred sam početak utakmice rukovodstvo Cedevite je iznelo transparent  Stop nasilju u znak sećanja na tragično preminulog Marka Ivkovića gde su iza transparenta stajali igrači oba tima. Oficijalni spiker je pozvao gledaoce da minutom ćutanja odaju postu našem Marku. Halom je zavladala apsolutna tišina, ni jedan jedini zvuk se nije čuo.  Potez za poštovanje kako Cedevite kao kluba tako i Zagrebačke publike koja se saosećala u bolu sa svima nama.Ne postaje se veliki klub samo osvajanjem trofeja, veliki se postaje i na malim stvarima, na poštovanju protivnika i saosećanju u bolu sa njima ili delenju radosti. Cedevita je na pravom putu da postane veliki klub ako bude ovako i dalje radila kao do sada.  Utakmica je prošla u serijama kako Zvezde tako i Cedevite, oba tima imaju odlične sastave, Zvezda je imala motiv više te večeri iako emotivno i fizički istrošena, te večeri je igrala i za našeg  Marka, te je i pobedu nad Cedevitom posvetila njemu. Ja iako sam bio takodje i fizički i emotivno totalno istrošen radovao se svakom košu, svakom dobrom potezu, radovao se i za sebe i za Marka,a tako će biti u nadalje. Par momaka iz Knina je donela i transparent na kome je pisalo Marko Ivković  1989-2014 ali nažalost nije bilo prilike i da ga rašire. Borila se Zvezda, borila i izborila pobedu i kada su nam na kraju meča prišli da se pozdrave sa nama na njihovim licima se je moglo pročitati olakšanje, ostvarena je pobeda u svakom pogledu, pobeda koja je više od dva boda. Marcus Villijams je bio kao i tokom cele sezone neuhvatljiv , svojim asistencijama je prosto zaludjivao protivnika , a on je pre utakmice na svojim patikama napisao Marko  RIP, što je gest vredan divljenja i dokaz da on ovaj tim ove navijače doživljava kao svoje. I ostali igrači Jaka pre svega su se kao lavovi borili na terenu, što zaista u tim trenucima nije bilo uopšte lako. Na kraju meča Zagrebačka publika je aplauzom pozdravila obe ekipe. Mi smo na tribinama bili presrećni , i uz pomoć Zagrebačke policije bezbedonosno smo se udaljili od hale, ja sam otišao u dugu Zagrebačku noć sa osmehom na licu pomislivši u tom trenutku Marko pobedili smo ovo je za tebe sada možeš mirno medju andjele da ideš nikada nećeš biti zaboravljen. U tim trenucima nije više bilo umora, niti boli u grudima , srce je obavila neka toplina. Utakmica koju ću pamtiti celog života, mogao sam sada mirno da odem na spavanje. U jutarnjim časovima Zagreb je ostao iza mene do nekog novog susreta.

Zagreb je te večeri pokazao svoju lepu stranu, svoju dobru stranu stranu koja može samo dati nade da ima budućnosti za neko bolje sutra.

                                     Zagrebe   hvala ti.