APLAUZI ZA MEKA

                                                                                                                                                                    8. juna 1983. godine još jedan majstor pod obručima je otišao u istoriju. Kada je na semaforu bilo 11 minuta i 11 sekundi usledilo je slavlje, tog trenutka prestala je sportska karijera velikog i nenadmašnog Miluna Marovića. Poslednji romantičar sa Crvenog krsta, reprezentativac i jedan od najboljih igrača „Radničkog“ skinuo je dres sa brojem 11, koji je neprestano nosio poslednjih 16 godina. Njegov „Radnički“ je zajedno sa reprezentacijom Jugoslavije priredio veličanstveni oproštaj Meku, kako su ga prijatelji zvali, jednoj istinskoj košarkaškoj legendi u „Hali sportova“ na Novom Beogradu, gde je bilo prisutno i 2.500 gledalaca. Od Meka su se mnogi oprostili prigodnim poklonima i priznanjima, pa je tako dobio i „Povelju Sportskog društva Radnički“, „Plaketu KSS“, „Zlatnu plaketu SOFK-a“, „Zlatnu plaketu KS Beograda“, „Plaketu Partizana“, umetničku sliku iz ruku Dragiše Vučinića koji mu je predao u ime „Crvene zvezde“, knjigu „Umetničko blago Evrope“, koju je dobio kao zajednički poklon delegata utakmice Beloševića i sudija Jakšića i Radovića. Povodom sve-čanog događaja izašla je i prigodna publikacija gde je između ostalog stajalo i ovo: „Danas je vreme za poslednje Milunove koševe u zapisniku, ali njegov trag u istoriji košarkaškog kluba „Radnički“ tražiće se i nalaziti u svakoj od 16 minulih godina provedenih u crvenom dresu. Večeras ćemo biti pomalo setni jer „Radnički“ – klub ostaje bez jednog istinskog asa, ali i srećni jer „Radnički“ – klub dobija jednog vrsnog sportskog radnika. A svih ovih godina smo ponosni što imamo tako izuzetnog sportistu i kapitena, čoveka o kome zaista svi ne iz kurtoazije i ne zbog ovog rastanka sa koševima možemo govoriti samo u superlativima.“

Marović je na rastanku vidno uzbuđen, rekao da je ovo za njega nezaboravan trenutak: „Ne znam ni sam da li sam zaslužio sve ovo, ovoliko nagradi i pažnje. Hvala svima koji su došli da mi kažu ’zbogom’ sa terena i učine da nikada ne zaboravim ove divne časove.“

Iako je rezultat bio u sasvim drugom planu, vredi napomenuti da je pobedila ekipa Radničkog sa rezultatom 114:110. Najefikasniji kod oba tima su bili Dalipagić sa 28 i Kićanović sa 23 poena za „Radnički“, dok su kod Reprezentacije najbolji su bili Grbović sa 27 i Mutapčić sa 20 poena. Timovi su nastupali u sledećim sastavima:

„Radnički“ - Ivković, Kićanović, Vučurović, Bošnjak, Dabić, Banja-nin, Slavnić, Marović, Damnjanović, Jarić, Dalipagić, Milovanović.

Reprezentacija Jugoslavije - Zorkić, Ivanović, Stefanović, Mutapčić, Grbović, Bukumirović, Arapović, Cvjetičanin, Vujačić, Savović.